Vecnost ljubavi

Ne volim ovo doba godine

budi u meni najlepse uspomene

ne volim ni prolecne kise

jer one secaju na tebe i mene.

 

Ne volim miris mokrog asfalta

ne volim odraz svog lika u bari

ne volim tamne oblake

na tebe podseca toliko stvari.

 

Ne volim pokvasene prozore

ne volim te tmurne boje

ne volim mokru zemlju i travu

jer u njima vidim tragove tvoje.

 

Ne volim toplinu aprilske kise

ne volim zvuk kapi koja pada na tlo

ne volim prohladnu usamljenu noc

jer pokazuje da si daleko.

 

A lazem sebe da sve ovo ne volim,

lazem da prikrijem da jos si deo mene

sa prozora posmatram sve ove stvari,

u tmurnom nebu trazim oci snene.

 

Nedostaju mi nasi razgovori,

nedostaju mi u zagrljaju docekana jutra

jos uvek trazim nekog slicnog tebi

jos uvek trazim neko bolje sutra.

 

Nedostaje mi osmeh  koji si mamio

nedostaje mi sreca koju si nudio

nedostaje mi nas zivotni san

iz kog se niko ne bi budio.

 

Nedostaje sve cega vise nema

prolazi vreme a uspomene ne blede

nece se vratiti ti srecni dani

ostaju nade koje jedino vrede.